Oblici digitalnog nasilja

Digitalno nasilje se javlja u nekoliko oblika. Ovde ćemo najpre govoriti o vršnjačkom nasilju putem interneta. Pod nasiljem se podrazumeva kada lice preti, maltretira, uznemirava, ponižava ili posramljuje drugo. Ako su obe osobe maloletne, onda je to vršnjačko nasilje. Ako su akteri odrasle osobe, onda je u pitanju digtalno proganjanje ( cyberstalking) ili uznemiravanje ( cyber-harassment).

Do sada je po našem zakonu bilo omogućeno reagovanje samo ako bi maltretiranje preraslo u pretnju fizičkim nasiljem,odnosno životnu pretnju što bi bilo krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Srećom, od 2016. godine, uvedeno je novo krivično delo - Proganjanje koje uključuje uporno pozivanje žrtve telefonom (bilo da osoba govori, bilo da prekida vezu), maltretiranje slanjem velike količine poruka putem SMSa, maila ili društvenih mreža, praćenje, raspitivanje o životu i sačekivanje žrtve,

U slučaju kada odrasla osoba kontaktira maloletno lice u cilju seksualnog iskorišćavanja, govorimo o posebnoj vrsti krivičnog dela - seksualnoj zloupotrebi dece. Odrasli se u tom slučaju često predstavljaju kao vršnjaci deteta, uspostavljaju kontakt i uzajamno poverenje. Sve ovo da bi tražili da im maloletnik pošalje seksualne fotografije ili da bi ugovorili sastanak. U ovom slučaju nema nikakve dileme - smesta se obraćamo policiji ili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Jedan od najozbiljnijih vidova digitalnog nasilja proizilazi upravo iz sekstinga (dobrovoljnog slanja erotizovanih selfija) o čemu smo više pisali u tekstu o specifičnim oblicima digitalnog nasilja.

Ksenija Simic